Deep fake tehnologija. Granica nemogućeg u moguće?
Kada pričamo o najnovijim tehnologijama, svesni smo da veštačka inteligencija (AI) veoma brzo zauzima svoje mesto u svim sferama našeg života. Određene tehnologije u pravom smislu predstavljaju budućnost kakvu možda nismo mogli ni da zamislimo. Jedna od njih je Deep fake.
Deep fake tehnologija koja predstavlja vrstu veštačke inteligencije (AI) koristi se za stvaranje lažnih video i audio snimaka. Ova tehnologija koristi algoritme mašinskog učenja (machine learning) koji omogućavaju računarima da nauče kako da analiziraju i kopiraju ljudske glasove, izraze lica i pokrete.
Rečeno rečnikom da svako razume – Ukoliko nemate sluha ili jednostavno niste nikada uspeli da npr. pevate poput iskusnog profesionalca, to postaje izvodljivo i Vaš glas može biti iskorišćen da dostigne takav potencijal o kom nikada niste ni sanjali.
Šta sve može AI u sferi zvuka?
Dakle, kada se primenjuje na zvuk, deep fake tehnologija konkretno omogućava da se uzmu uzorci ljudskog glasa, koji se zatim mogu manipulisati, obrađivati i koristiti na različite načine. Moguće je koristiti Deep fake za stvaranje lažnih glasova poznatih ličnosti ili čak običnih ljudi, međutim tu se već postavlja pitanje granica koje mogu dovesti do problema u vezi sa autorskim pravima i intelektualnom svojinom.
AI tehnologije u sferi zvuka mogu da se koriste i za mnoge druge svrhe. Na primer, mogu se koristiti za poboljšanje kvaliteta zvuka na snimcima, smanjenje šuma i uklanjanje neželjenih zvukova. Međutim – to nije sve! Ukoliko ste pomislili da je sve ovo navedeno po sebi već dovoljno napredno, da ne kažemo „ludo“, rećićemo još ovo – AI tehnologije su neverovatne i u stvaranju apsolutno novih muzičkih kompozicija, koje zatim mogu da se koriste u filmovima, reklamama ili drugim medijima. AI može i da analizira audio zapise i da automatski dodaje efekte kao što su reverb i delay, što takođe može biti korisno i u studijskom snimanju.
Fenomenalan efekat primene AI
Danas je moguće da se AI tehnologije kao što su WaveNet i Magenta koriste za generisanje zvuka koji izgleda kao da je snimljen uživo, čak i ako to nije slučaj.
Već uz sve navedeno, prosto je previše dobro da bi se pomislilo da ne postoje i neki nedostaci ili pak narodski rečeno – svaka medalja uvek ima dve strane, zar ne? Zašto je to tako?
Postoji i nekoliko izazova u korišćenju AI tehnologije kada je zvuk u pitanju. Jedan od glavnih izazova je to što se AI tehnologija može lako zloupotrebiti, posebno kada je reč o deep fake tehnologiji. Osim toga, postoji zabrinutost oko kvaliteta zvuka koji se stvara pomoću AI tehnologije, jer se ponekad može učiniti i previše veštačkim i neprirodnim.
Neke kompanije koriste AI za generisanje muzike, koja se često koristi u filmskoj industriji. AI takođe može da generiše različite zvukove za video igre, kao što su zvukovi eksplozija, pucanja i drugih zvukova.
Postoji i zabrinutost oko mogućnosti zloupotrebe AI tehnologije u muzici. Na primer, moguće je da se koriste deep fake tehnologije da bi se stvorile lažne pesme koje izgledaju i zvuče kao da su snimljene od strane određenog izvođača. Ovo bi moglo da dovede do problema u vezi sa autorskim pravima i intelektualnom svojinom.
Razvoj u budućnosti
Uprkos ovim kontroverzama, AI tehnologije u sferi zvuka su u porastu, a očekuje se da će se njihova primena još više povećavati u budućnosti.
Kao i sa svakom novom tehnologijom, važno je da se AI pravilno reguliše i koristi na etički način, kako bi se izbegle potencijalne zloupotrebe. Iz svega zaključujemo da, ako se koristi na pravi način, AI tehnologija može da unapredi zvuk, našu muziku i pruži nam nove mogućnosti koje do sada nisu bile moguće.
Ukoliko Vam je ovaj tekst bio koristan, ili znate kome bi mogao koristiti možete ga slobodno podeliti. Time doprinosite i dajete nam motiv za dalje teme, a naše redovne čitaoce očekuju i različita iznenađenja.
Hvala Vam,